Безбедноста на работното место е политичко прашање
Не затоа што така звучи добро во наслов на документ, туку затоа што за многу LGBTQI+ луѓе работното место сè уште е простор на постојано пресметување: колку од себе смеам да покажам, што ќе ме чини ако проговорам, дали ќе ме заштитат ако пријавам дискриминација — или ќе ме изложат уште повеќе?
Во мај, Коалиција Маргини ја организираше презентацијата на документот за јавни политики „Safety Is Political: Advancing LGBTQI+ Workplace Rights in North Macedonia“, подготвен од Ангел Димитревски, како дел од регионалниот проект Working Safe: Socio-economic Inclusion of the LGBTQI+ Community in the Western Balkans and Türkiye.
Настанот го отворивме со обраќање на Сара Миленковска, проектна координаторка во Коалиција Маргини, а свое обраќање имаше и Бен Нупнау, заменик-амбасадор на Делегацијата на Европската Унија. Тој зборуваше за значењето на IDAHOBIT/IDAHO и за потребата еднаквоста да не остане само декларативна вредност, туку да стане институционална и работничка реалност.
Поради спреченост на авторот, документот за јавни политики беше презентиран од Ирена Цветковиќ, авторка на националниот дел од регионалното истражување, која ги претстави и клучните наоди за социо-економската инклузија и еднаквоста на работното место.
Она што беше јасно од дискусијата е дека Северна Македонија не може да зборува за европски вредности, работнички права и еднаквост, а истовремено да ги остава LGBTQI+ работниците и работничките без вистинска заштита во институциите, компаниите, синдикатите и јавната администрација.
Проблемот не е само во тоа дали постои закон. Проблемот е што премногу често нема доверба, нема процедури, нема обучени луѓе, нема одговорност — и на крај, товарот повторно паѓа врз оние кои веќе се изложени на дискриминација.
Затоа, препораките не смеат да останат на хартија. Потребни се јасни и достапни процедури за пријавување дискриминација, вознемирување и говор на омраза на работното место; политики за еднаквост кои експлицитно ги препознаваат сексуалната ориентација, родовиот идентитет, родовото изразување и половите карактеристики; обуки за работодавачи, HR сектори, синдикати и јавни институции; и синдикати што ќе ја препознаат LGBTQI+ еднаквоста како работничко, а не „споредно“ прашање.
Потребни се и работодавачи кои нема да се кријат зад формални документи, туку ќе создадат реално безбедни и еднакви работни средини; како и политики базирани на податоци, искуства и одговорност — а не на молк, страв и импровизација.
Благодарност до сите што се вклучија во дискусијата и помогнаа препораките да не останат апстрактни, туку да се врзат со реалноста на работниците и работничките.
Регионалното истражување ќе биде објавено до крајот на месецот.
Working Safe: Socio-economic Inclusion of the LGBTQI+ Community in the Western Balkans and Türkiye is implemented by ERA – LGBTI Equal Rights Association for Western Balkans and Türkiye, in partnership with Queer Montenegro, Tuzla Open Center from BiH, Open Mind Spectrum Albania, Center for Social Group Development from Kosovo, Coalition Margins from North Macedonia, Izađi from Serbia and Kaos GL from Türkiye. This project is funded by the European Union.
Views and opinions expressed are however those of the author(s) only and do not necessarily reflect those of the European Union. Neither the European Union nor the granting authority can be held responsible for them.